Животопис Његовог Преосвештенства Епископа dizeldorfskog и Немачкog Господина ГРИГОРИЈА
Епископ Григорије (Дурић) рођен је 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни, у православној српској породици од оца Здравка и мајке Савке рођ. Јовић. Детињство је провео у селу Планиница, где је живела његова породица, иначе пореклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера.
Основну школу је завршио у Варешу 1981. године, а 1984. Електроничарску (у то време тако названу) школу у Варешу. Средњу богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. у Београду, након чега уписује Богословски факултет и потом 1989. одлази на одслужење војног рока у Загреб. Замонашен је у манастиру Острог 23. јуна 1992. године, одакле одлази са епископом Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Рукоположен је у чин јерођакона 17. јула 1992, а у чин јеромонаха 19. августа 1992. године. Тврдошки игуман постаје 12. маја 1996, а архимандрит 19. августа 1997. године. Богословски факултет је завршио 1994. године и од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини.
На владичанском трону Херцеговачке епархије епископ Григорије је устоличен по благослову тадашњег Патријарха српског Павла од стране Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића), дана 3. октобра 1999. године, када је стао на чело српског народа у Херцеговини и постао његов духовни вођа.
Наследник је претходних јерарха ове, осам стотина година старе, епархије, од којих је први Иларион, а за њим следе седамдесеторица великих црквених пастира, попут Светог Данила Хумског, Светог Василија Острошког и Тврдошког, Светог Петра Зимоњића и других, до владике Атанасија (Јевтића).
Носилац је Ордена Републике Српске (2012). Докторирао је 29. октобра 2014. године. Написао је књигу „Преко прага”, за коју је 2017. године добио Награду Кочићево перо, као и Награду Кочићева књига.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, 9. маја 2018. године, епископ Григорије изабран је за Епископа Епархије франкфуртске и све Немачке.

Уведен у трон архијереја Епархије франкфуртске и све Немачке у недељу, 16. септембра 2018. године, у храму Светог Саве у Диселдорфу.

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке

† Протојереј Ставрофор Жарко Мирковић (1935 – † 2011)

Први парох нирнбершки

Био парох од оснивања парохије 1973 до 1977 године.

На територији Северне Баварске у току седамдесетих година нашао се већи број Срба православне вере који су дошли ради привременог посла. Највећа концентрација била је у Нирнбергу и оклолини. Епископ Лаврентије је децембра 1973. године основао парохију светих Кирила и Методија за православне Србе Нирнберга и околине и поставио свештеника Жарка Мирковића за првог пароха нирнбершког.

У понедељак 8. августа 2011. године у 77. години живота у Отави, престало је да куца племенито срце Протојереја Ставрофора Жарка Мирковића родом из Коштунића у Србији, од оца Милете и мајке Драге Мирковић.

За време његове активне свештеничке службе прота Жарко увек је помагао својим парохијанима, а несебично је унапређивао и изграђивао парохије на којима је службовао, у Грабовцу и Сланкамену у Србији, Линцу у Аустрији, Сарбрикену и Нирнбергу у Немачкој, Монроу и Хат Спрингсу у Америци и у Отави у Канади.

Родбина и пријатељи у Канади опростили су се од покојног проте Жарка приликом помена у цркви Светог Стефана у Отави у Канади у петак 12. августа 2011. године од 6 сати после подне до 9 сати увече. Мали помен обављен је у 7:30 сати увече.

Света Литургија обављена је у суботу 13. августа 2011. године са почетком у 9 сати пре подне, са опелом у 10:30 сати пре подне у цркви Светог Стефана у Отави.

Родбина и пријатељи у Америци опростили су се од покојног проте Жарка приликом помена у манастиру Светог Саве у понедељак 15. августа 2011. године у 3 сата после подне.

После помена обављена је сахрана на манастирском гробљу.

Протојереј Ставрофор Душан Колунџић
парох нирнбершки у пензији

Душан Колунџић рођен је у селу Бучје, општина Пакрац, од оца Мирка, бојадисара и мајке Милије, домаћице 01. јуна 1938. године. Основну школу је завршио у Пакрацу 1952. године и тада се уписао у Богословију Светог Саве у Манстиру Раковица, код Београда. По завршетку Богословије уписао се 1957. године на Богословски, а 1959. године и на Философски факултет, Отсек за Историју уметности, а завршио их је 1963, односно 1965. године. 01. априла 1966. године запошљава се у Патријаршијској управној канцеларији и ради на пословима у Београду и Патријаршијском добру у Даљу. Од школске 1967/68. године постаје суплент, а од 1971. професор практичне групе богословсих предмета у Сремским Карловцима. Као професор Богословије сарађивао је у готово свим црквеним листовима, а објавио је и књигу „Вера и молитва“, као и два помоћна уџбеника из Литургике: „Хришћанска уметност“ и „Празнична богослужења“. На позив Епископа Лаврентија, одлази августа 1974. године у Диселдорф, где обавља дужност секретара Епахије западноевропске, коректора Епархијске штампарије и уредника епархијских издања. 1975. године покреће и уређује епархијски лист ЦРКВА, који и данас излази, у тиражу од 12.000 примерака. Са Епископом Лаврентијем почео је издавање сабраних дела Владике Николаја. За ђакона је рукоположен на Празник сабора Срба Светитеља у Штутгарту, а за презвитера на дан Преподобне матере Параскеве у Дармштату 1974. године.

Марта 1977. године прелази на парохију у Нирнберг, где ће остати све до пензионисања, јуна 2004. године. Као парох у Нирнбергу почео је, први у Српској цркви, да пише и умножава Парохијско писмо, које је осам пута годишње слао свим својим парохијанима. Укупно је верницима послао 184 писма, које је касније, тематски, сабрао у две књиге од по 300 страница, па и њих послао на око 1200 адреса парохијана. За овај јединствен начин општења са верницима, а и због изузетне садржајности Писама, примљен је 2002. године у Удружење књижевника Србије. Покренио је и едицију „Мала религиозна библиотека“, у којој су, у више од 100.000 примарека, штампане књижице: „Народ Божји“ (Стари завет), „Живот Господа Исуса Христа“, „Чуда Господа Исуса Христа“, „Објашњење Свете литургије“, „Одговарања на Светој литругији и Чин изобразитељне“, „Упокој Господе у вери почивше“ (Читуља), „О Крсној слави“, „Који се у Христа крстисте – у Христа се обукосте“ (приручник за родитеље, кумове и одрасле катихумене). Штампао је и илустровани приручник за веронауку „Живот Господа Исуса Христа“ и „Богослужење Православне цркве“. Објавио је старозаветну књигу „О Јову“, као и „Јеванђеље по Луки“, поводом године Библије 2003. године. Обрадио је, као славске честитке, 85 Крсних слава, са житијама Светих и славским обележјима.

Од школске 1977/78. па до 1992/93. године предавао је у деветогодишњој основној, тзв. „Југословенској“ школи у Нирнбергу веронауку, некад и по 26 часова недељно, без икакве материјалне накнаде и поред свих парохијских обавеза, на терену пречника 300 км и шест богослужбених места. За Основну школу и Реалну гимназију начинио је програм верске наставе, који је одобрило Министарство за просвету и култ у Минхену.

1981. године одликован је чином протојереја, 1982. је постављен за архијерејског намесника за Јужну Немачку (на којој дужности је остао до пензионисања), а 1999. године одликован је правом ношења напрсног крста. Са верницима нирнбершке парохије купио је цркву у Нирнбергу и адаптирао за православна богослоужења (иконостас, тронови, стасије, витражи на прозорима), а троносана је 1999. године.

После пензионисања 2004. године живи у славонском селу Бијело Брдо код Осијека, Епархија осечкопољска и барањска. Редовно служи у тој, као и суседним епархијама, проповеда и држи предавања на разне теме, уређује и води свакодневну емисију на Радио Борову и припрема ходочаснике за Манастир Хиландар. Тренутно је завршио Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске.

Са супругом Катицом има два сина, Мирка, вероучитеља у Бечу и јереја Радомира, пароха у Берлину.

Dipl. theol. Протопрезвитер-ставрофор Маринкo Радмилo

Службовао у Нирнбергу од 01 јула 2004 године до 01 маја 2019 године

Протопрезвитер-ставрофор Маринко Радмило, рођен је 08. априла 1961. године у Шипову. Одрастао је у Футогу крај Новог Сада. После основног образовања уписао се у Богословију, коју завршава у Призрену 1983. године. После завршене Богословије, студирао је на Богословском факултету у Београду. Дипломирао на Богословском факултету Св. Василија Острошког у Фочи. Венчан је 19.10.1991. године са Зором рођ. Виларет из Рудог. Имају сина Марка рођеног 1993. године у Новом Саду и кћерку Марију рођену 1998. године у Штутгарту. Рукоположен у чин ђакона на Спасовдан у манастиру Беочину, а за свештеника о празнику Духова у манастиру Јаску 1992. године од стране епископа сремског Василија и постављен за пароха у Лединцима. На парохији у Лединцима остаје до 1995. кад прелази у Епархију средњоевропску и бива постављен за другог пароха у Штутгарту. По потреби службе са 1. јулом 2004. године премештен је и постављен за првог пароха нирнбершке парохије. 01. маја 2019 године разрешен је дужности пароха у Нирнбергу.

Протопрезвитер-ставрофор Милорад Јовановић

Протопрезвитер-ставрофор Милорад Јовановић рођен 10. Јануара 1965. у Буљевићима код Милића. Основну школу завршио у Бечу, а Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену 1991. године. Рукоположен за Ђакона 21. марта 1992. у Химелстиру, а у чин презвитера 29.марта 1992. године у Трсту у цркви Светога Спиридона. Ожењен са супругом Миленом рођ. Јурошевић и има три кћерке: Јелену, Наташу и Кристину. На прву парохију постављен је 1. јуна 1992. године на парохију за Баден са седиштем у Карлсруеу. За пароха друге парохије у Нирнбергу постављен је 1.јула 2004. године.

Протопрезвитер Златибор Којадиновић рођен је 24. априла 1971 године у Растуши, општина Теслић, од оца Драгутина и мајке Маре Којадиновић рођ. Шљивић. Основну школу је завршио у Чечави. Средњу саобраћајну школу је завршио 1989 године у Марибору. Студирао је и Дипломирао на Богословском факултету Св. Василија Острошког у Фочи 2012 године. Од 1993 године живи и ради у Немачкој у граду Нирнбергу. Свету тајну брака је склопио 05. јула 1997 у Нирнбергу, са Росом Мићевић из Нирнберга. У браку имају два сина Јована рођеног 2006 године и Стефана рођеног 2012 године. Запослен је и ради на два места. За чтеца га је произвео Епископ Г. Константин 2008 године. Рукоположен у чин ђакона на Васкрс 2010. Одликован је правом ношења црвеног појаса 22. јула 2012 године. Достојанством Протођакона одликован је 05. октобра 2014 године. Епископ Сергије га је рукоположио у чин презвитера на празник Светог Николаја мирликискога чудотворца 19. децембра 2017 године на истој служби га је и одликовао протопрезвитерским чином за ревнос у свештенопастирској служби, као и за савесно обављање свих дужности у славу свете Цркве Христове.

Ђакон Марко Радмило
Ђаконску службу у Нирнбергу је вршио од 01 септембра 2017 године до 17 марта 2019 године
Ђакон Марко Радмило, рођен је 10. јуна 1993 у Новом Саду од благочестивих родитеља, протопрезвитера-ставрофора Маринка Радмило и протинице Зоре (рођ. Виларет) Радмило. Одрастао је у Штутгарту и Нирнбергу. После основног образовања, по благослову тадашњег Епископа средњеевропског г. Константина, уписује петоразредну богословију „Свети Петар Цетињски“ на Цетињу (Црна Гора) 2009. године, коју је матурирао одличним успехом 2014. године. Након средњег богословског образовања, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, уписује Богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи 2014. године. Венчан је 30. јула 2017. године у Сремским Карловцима са Драганом (рођ. Балаћ) из Шипова.
Рукоположен у чин ђакона на дан Светога пророка Илије у Катедралном храму у Сремским Карловцима, од стране Његовог Преосвештенства Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија. Од 1. Септембра 2017 постављен за парохијског ђакона при храму Светих Ћирила и Методија у Нирнбергу. 17 марта 2019 године је рукоположен за презвитера у Дизелдорфу од стране Еп. Григорија 01 априла 2019 године постављен је за пароха у Каселу.